Sve sto vas zanima ovde moze te saznati a ujedno i mozete poslati istinu kako bi je ceo svet video

Историја [уреди]
Ћићевац је скоро у целини досељеничко насеље. Само се за део становника чије су куће лоциране на околном побрђу сматра да су староседеоци. Први досељеници са Косова су Петковићи који су дошли 1710.године а остали су долазили много касније од друге половине 18. века па све до данашњих дана. После пада Крушевца у турске руке 1455. године и подручје Ћићевца је доживело исту судбину. Ћићевац је први пут ослобођен у Првом српском устанку јануара 1806. године када су његови становници масовно приступали Карађорђевој војсци. Устанком у овом крају је руководио кнез Томић Милић, пореклом из Ражња. Он је после пропасти Карађорђеве државе убијен на брду Мечка код Ражња 1813. године. Поморавски крај од Сталаћа до Параћина је остао у Нишком пашалуку под турском влашћу тако да није био директно захваћен Другим српским устанком, међутим велики број појединаца је ипак учествовао у борбама. Хатишерифом из 1833. године ћићевачки крај је ушао у састав Милошеве Србије и тиме коначно ослобођен од Турака.
Велике борбе у овом крају су вођене 1876. године у Српско-турском рату. После повлачења српске војске, Турци су спалили село Трубарево, чије се становништво повукло у збег по Мојсињским планинама. У Балканским и Првом светском рату велики број младића са овог подручја је изгубио живот о чему говоре спомен обележја у готово свим местима. После брзог слома Југославије у Априлском рату 1941. војници су се журно враћали кућама, али је велики број њих заробљен и одведен у логоре или принудни рад у Немачкој. У лето 1941. у Ћићевцу је формирана четничка чета Косте Пећанца која је ту остала до 1942. године. Следеће године у Ћићевац су дошли четници Драгољуба Михаиловића и ту успоставили јаку локалну власт. Партизански одреди су у овом крају углавном изводили диверзантске акције најпре на мосту код Браљине, а затим и на пружном мосту на Јовановачкој реци. Победа партизана над четницима 1944. на Буковику је умањила углед четничког покрета, па много бораца из њихових редова прелази у партизанске јединице.
После Другог светског рата, Ћићевац је припао Ражањском срезу. Последња административна подела је извршена јула 1957. доношењем новог закона по коме Ћићевац постаје седиште општине која поред Ћићевца обухвата и следећа насељена места: Плочник, Појате, Лучина, Сталаћ, Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње.Општина Ћићевац данас припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу заједно са општинама Брус, Александровац, Трстеник и Варварин.
Демографија [уреди]
У насељу Ћићевац живи 4116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 1608 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
www.gilescomputers.com.au
www.willungacharter.com.au
ĆIĆEVAC
Površina - 124 km2
10 naselje
10.755 stanovnika
Poljoprivredna površina 64,5%
Glavne privredne grane: poljoprivreda, drvoprerađivačka industrija, građevinarstvo
MANASTIRI SRBIJE

Počevši od 5. i 6. veka, srpska plemena prelaze preko Save i Dunava i nastanjuju se na širokom prostoru Braničeva i Šumadije, do visokih planina iznad Jadranskog mora.
Srbi su hrišćanstvo primili u drugoj polovini VIII veka, a prvu zabeleženu državu stvaraju krajem X veka, pod kraljem Jovanom Vladimirom.
Od 1150. do 1168. Stefan Nemanja ujedinjuje sve srpske zemlje i formira veliku i snažnu državu – Rašku. Od tog vremena počinje i snažan razvoj duhovnosti i sakralne umetnosti, pod patronatom najviših državnih i crkvenih velikodostojnika.
Period turske vladavine delimično prekida ovaj kulturni uzlet, koji se nastavlja u obnovljenoj Srbiji sve do današnjih dana!
U Srbiji postoji oko 400 manastira, dok je bar još toliko crkava stavljeno pod zaštitu države, a nekoliko naših manastira je stavljeno pod zaštitu UNESKO-a (Studenica, Sopoćani, Visoki Dečani, Pećka patrijaršija…).
Ako ste stigli do manastira u Srbiji, otvorite vrata i uđite unutra. Videćete freske - fascinantno srednjevekovno zidno slikarstvo - po kojima je Srbija najbogatija zemlja u Evropi, umetnička dela koja su odavno upisana u sve enciklopedije sveta. Ove slike na zidovima manastira, nastale još u 12., 13. i 14. veku, imaju magijsku moć. One okreću svoj pogled za Vama kada se krećete, one Vas umiruju, one kazuju monumentalnu priču o hrišćanstvu i o životu srednjevekovne Srbije... o zlatnim kašikama kojima se u Srbiji jelo još u 13. veku u doba kralja Stefana Prvovenčanog, o usponu srpske države u vreme vladavine Cara Dušana, koji je 1346. godine u Skoplju proglašen carem Srba i Grka. Ne propustite da pogledate fresku Uspenje Bogorodice u manastiru Sopoćani, Hristovo raspeće i Miroslavljevo jevanđelje u Studenici, Beli anđeo u Mileševi, freske u manastirima Žiča, Manasija... a naročito u muzeju pod vedrim nebom, kako se još naziva Kosovo i Metohija, gde su i najstarije srpske crkve, u Pećkoj patrijaršiji, Gračanici i Bogorodici Ljeviškoj i Visokim Dečanima, sa remek-delima vizantijskog slikarstva 14. veka.


Seoski turizam

Zašto seoski turizam predstavlja budućnost turizma u celom svetu?
Ovo će biti jasno svakome ko pogleda sledeće odgovore:
Manastir Sveti Roman sa crkvom
Blagovesti Presvete Bogorodice

Na desnoj obali Južne Morave u blizini Djunisa nalazi se ovaj manastir u kome je kao monah živeo Roman Sinait koji je proglašen za svetitelja pa je manastir po njemu i dobio ime. Grob Svetog Romana Sinaita sa moštima i danas se nalazi u
manastiru. On se poštuje kao čudotvorac i iscelitelj. Monasi sinaiti su sledbenici solunskog čudotvorca Grigorija Palme koji su prihvatili njegovo učenje i u Srbiju su došli za vreme Kneza Lazara. vremenu nastanka manastira nema podataka.
Prvo pominjanje je iz 1498 god. Na starim temeljima podigao ga je upravnik ergele Kneza Lazara. Obnovio ga je Djordje Pile 1795 god. koji se u njemu izlecio. Zivopis iz 1795 god. Sacuvan je u pevnicama i potkupolama. Smatra se da ispod sloja kreca ima oš starijih freski. Novi živopis je uradjen 1831 god. Manastr je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.
Zbog čega čovek postaje turista?
Čovek ne postaje turista zbog toga što se umori od nekog fizičkog rada. U tom slučaju dovoljno bi bilo da čovek legne i spava, ako treba i tri dana bez prestanka. Nije logično da čovek prelazi i po nekoliko hiljada kilometara i potroši nekoliko hiljada evra da bi ležao u nekom dalekom mestu!
Masovni turizam u svetu razvio se kao posledica velike industrijalizacije i urbanizacije. U gradovima ljudi žive u prilično neprirodnim uslovima. Upravo ti uslovi života primorali su čoveka da postane turista. Mnogo betona i asfalta, visokih zgrada i ulica, mnogo ljudi i automobila, mnogo buke, nečistog vazduha, smoga, brz tempo života... Eto, to su razlozi zbog kojih milijarde ljudi postaju turisti.
Zbog toga je masovni turizam započeo na obalama toplih mora. Tamo je, tada, more bilo čisto, plaže puste, nije bilo gužve...
Pravi odmor moguć je jedino u uslovima čiste prirode i povoljne klime.
U lepim predelima koja imaju lekovitu vodu,nastale su banje a na pustim planinskim vrhovima nastali su poznati planinski turistički centri. Dakle, banje, morske obale, planinski vrhovi.




Morske obale danas
Nekada su morske obale bile puste i tada je na njima čovek mogao da odmori sva svoja čula. Međutim, danas su one prepune ljudi!
Svako ko je skoro boravio na moru, bez obzira da li su u pitanju Crna Gora, Tunis, Turska, Grčka, lako može da shvati da je tamo nemoguće da se čovek odmori, nego samo da se dobro zabavi. Da li je moguć odmor u prisustvu velikog broja ljudi, automobila, uz buku iz noćnih klubova, restorana, diskoteka...?
Da li za čoveka može biti prijatno da po čitav dan leži na vrelom pesku a kad odluči da se malo rashladi, na putu do vode čeka ga mnogo prepreka, u vidu drugih ljudi koji leže na pesku ili se brčkaju u plićaku. Isto tako, čekaju ga ili ježevi ili oštro kamenje ili morska trava ili prljavština. Ako se neki srećnik i probije do duboke i čiste vode tu ne može duže ostati ili zbog toga što nema kondicije za duže plivanje ili zbog straha od ajkula.
Da li može biti prijatno kad čovek dobije opekotine od sunca? Očigledno - ne!



Broj turista u svetu
U 2005. u svetu je bilo nešto preko 700 miliona turista. Najveći broj njih odmarao se na uskim obalama toplih mora. Zbog toga je tamo izgrađeno mnogo hotela i ostalih pratećih objekata. Zbog toga je na tim obalama u glavnoj turističkoj sezoni veoma teško pronaći slobodno mesto. Zbog toga je na tim obalama nemoguć odmor - tamo je moguća samo dobra zabava. Za 2020. godinu Svetska turistička organizacija predviđa da ce u svetu biti 1,6 milijardi turista!
Trend razvoja turizma u svetu
Koji predeli su još ostali "neotkriveni" a imaju odlične uslove za pravi odmor?
Na osnovu dosada izloženog jasno je da se moraju pronaći novi vidovi turizma i novi prostori. Odgovor na prevelike gužve na uskim morskim obalama turisti su pronašli sami, spontano, isto kao što su pronašli i nekada puste morske obale. Takve prostore, koji nude prave prirodne mogućnosti za pravi odmor, turisti su pronašli u – selima. Danas u svetu postoji razvijen seoski turizam u Francuskoj, Italiji, Španiji, Švajcarskoj, Austriji... Međutim, od svih navedenih zemalja Srbija ima najbolje uslove za razvoj seoskog turizma.ašto?Povoljan geografski položaj, blaga i prijatna klima, raznovrstan reljef Srbije - s pejzažima koje stvaraju planine, brda, proplanci, livade, šume, voćnjaci, izvori, potoci, reke, jezera... Domaće i divlje životinje, čist vazduh, čista voda, čista hrana, mir, burna prošlost i bogata istorija, kulturno-istorijski spomenici, folklor, stari zanati, gostoprimljivi ljudi – sve su to elementi od kojih se može napraviti izvanredna turistička ponuda koja bi bila hit u svetu.
Gde je najbolje da se covek odmori?
U selima Srbije!
Živeći u gradu čovek se prilagođava i na takve neprirodne i neprijatne uslove kao što su: mnogo visokih zgrada, beton, asfalt, izduvni gasovi, velika buka, mnogo ljudi, smog, stres, brzi tempo života... U takvim uslovima sva čovekova čula su opterećena.Za umornog čoveka mnogo je bolje da posmatra drveće nego solitere, da šeta šumskim stazama i proplancima nego gradskim ulicama, da udiše cveće umesto prašine, da sluša cvrkut ptica umesto škripe kočnica i sirena automobila, da pojede jednodnevno jaje ili kajmak umesto hamburgera, da popije domaću rakiju umesto viskija, da legne u hladu voćnjaka umesto da sedi u bašti nekog restorana, da udiše čist vazduh umesto smoga, da pije čistu vodu umesto koka-kole...

KOENI SRPSKOG NARODA

Sve sto vas zanima ovde moze te saznati a ujedno i mozete poslati istinu kako bi je ceo svet video
Moje radio emisije koje govore o korenima nas srba

radio emisija : BOZICNA EMISIJA

radio emisija : KORENI EMISIJA

Uvod u nocni program: poezija sa pozadinskom muzikom

mOJe gostovanje na lokalnoj televiziji Kanal Plus Krusevac Srbija

Sve sto vas zanima ovde moze te saznati a ujedno i mozete poslati istinu kako bi je ceo svet video
NAravno mozete to i slusati i videti na sledecim linkovima

http://trajanovic.webovastranka.sk/image/1794/15085---- skila srpska rec oteto kosovo
www.blogoye.org/trajanovic/2549/pezija.html
www.vesti.rs/Blog/Kulturna-desavanja-u-Cievackom-ataru.html
http://www.037info.net/thread.php?lng=fr&pg=5801&fid=1&cat=2
www.serbmatch.com/profile_results.php?ID=4521
www.ovde.com/forum/viewtopic.php?t=10
www3.serbiancafe.com/lat/members/trika
novogodisnja render emisija

Sve sto vas zanima ovde moze te saznati a ujedno i mozete poslati istinu kako bi je ceo svet video

Лажни хуманизам

У реалном свету постоје различите модификације хуманизма, у зависности од саме социологије друштва, као и склопа појединости у окружењу. Но поједина друштва услед своје експанзије вре-меном нагомилавају своје социолошке проблеме. Као таква немогу да савладају себе и резултат свог рада, па као таква ако су довољно снажна она их пресељавају у своје окружење, ван својих граница. На овакав начин се изазивају ратна поприша широм света. Која као клинови стално отва-рају нова и нова. По нека од тих акција праћена је ироничном комиком и називима. Док је све то завијено у форму борбе за људска права, демократију, правду. Како би се оправдало насиље, тј. исељавање сопственог социјалног проблема.

Што све посматрано даје слику лажног хуманизма. Мада, се и такве ситуације користе за експерименте на живој људској популацији, у различитим сврхама. Од доказивања и испитивања нових лекова до дејства радијације на људски род и остали живи свет. Како би појединци који имају превише новца покушали себи купити немогуће-продужити сопствени живот. Све ово прати и све новија и новија историја, која се пише по наруџбини истих поејдинаца. Као пример могу послужити безброј случајева из целог света. Најочигледанији пример десио се крајем прошлог века на тлу Балкана. А све је почело као помоћ у решавању наводних проблема на том подручју. Као што би Српски род рекао свет се забринуо за мале народе. Наравно да би такви догађаји били потпуни они су увек били праћени из сенке неком од верских заједница, које су у циљу опроста, опраштале оно чега би се и сам Бог застидео. Довољно је сетити се Јасеноваца и сличних места, како на балкану, тако и у свету. Да би се објаснила цела слика тој демократској слици придодат је наслов посто све мора да изгледа у очима забринутог света јако хумано. Тако је то и названо“МИЛОСРДНИ АНЂЕО“.

Док у последње време са цинизном се жели прикрити све са идејом европеизације. Где би једна суверена држава изгубила саму себе, док би преостали свет поново почео да нагомилава своје социјалне проблеме које би преко неког другог анђела послао у свет.

Нагомилани војни арсенал, енергетски поетенцијал и с тиме нарасли социјални проблеми ексалирали су у тим земљама са ново насталом економском кризом, јер је претило превелико отпуштање људи који су радили у јединој идустрији западног света'-Војној индустрији. Магацини су били препуни. Нико није куповао наоружање, које се показало да је и застарело технолошки. Милосрдни анђео послужило је као оскочна даска за решење насталог проблема. У то време су многе стране делегације тражиле могућност да уђу отворено на Балкан и отпочну сукоб за свој опоравак, а штету људи на Блакану. Први сукоби су имали и своје жртве. Те жртве су само дале зелено светло за улазак страних социјалних проблема. Тако је дошло до великог уништавања ратног арсенала и љуског потенцијала. Тачније највећи део тог нуклеарног отпада бачен је на простроре Балкана, а највише од тога на подручје Косова и Метохије. Тако да и након завешетка свега у име брисања истине и такозване хуманости скривани су резултати радиоактивности на том подручју. Чиме би се повећала наводна брига света за Албански живаљ, док су сви остали били потирани. Но сама слика је доста драстична. Наиме, многе власти у околном свету Блакана с времена на време објаве да је неки број њихових војника који су били на том подручју је умро од последица радијације. Наравно ово све прати и све већи бој оболелих од различите врсте карценома ( леукемије, дисајних органа, гениталних органа, коже, грла).

moji web albumi-My web photo albums

Sve sto vas zanima ovde moze te saznati a ujedno i mozete poslati istinu kako bi je ceo svet video


Intimaks

Milivojevic Inzenjering

Srpska rec

Primer menija

View Album

Get your own

zvonce

Ribolov zvonce srpska rec ceska moravac mosinjska sveta gora Moj drugi blog

Sve sto vas zanima ovde moze te saznati a ujedno i mozete poslati istinu kako bi je ceo svet video

Slike iz Ceske sa druzenja

Slike iz Male Mojsinjske svete Gore
http://picasaweb.google.com/trajanovic/MojsinjskaSvetaGora
Sve sto vas zanima ovde moze te saznati a ujedno i mozete poslati istinu kako bi je ceo svet video
Predspostavlja se prema nepotrvdjenim podacima da su Endemski vrtovi bili u podrucju uze Srbije
to jest Pomoravlje, Sumadija. Obzirom da meandri Juzne Morave koja protice kroz Malu Svetu goru kada se pogledaju iz satellita svojom slikom podsecaju na fetus u utrobi majke.